Имe Данубиус – био је римски речни бог.
Дунав је после Волге друга најдужа река у Европи. Такође је друга водом најбогатија река у Европи, а најдужа река у Европској унији. Дунав протиче кроз десет земаља. Река је граница на 1070,9 км, што је 37% њене укупне дужине.
Дунав се формира 1,4 км источно од Дунаешингена у Немачкој, спајањем речица Бригах и Брег, што се локално назива изреком: „Бригах и Брег доносе Дунав.“
Дунав извире на Шварцвалду – шумовит планиски крај у покрајини Баден – Витемберг, на југозападу Немачке. Настаје спајањем две мале реке Брег и Бригах у месту Дунаешинген. Дунав даље тече ка истоку, кроз неколико главних градова у Средњој и Источној Европи ( Беч, Братислава, Будимпешта и Београд).
После 2850 км, на обали Црног мора ствара делту у Румунији и Украјни, која се налази на попису светске баштине УНЕСКО-а. Дунав припада црноморском сливу.
Притоке које се налазе већином у Алпима углавном се налазе са десне стране. Од извора до ушћа највеће притоке Дунава су: Илер, Леш, Изер, Ин, Траун, Енс, Морава(Чешка), Раба, Хрон, Драва, Тиса, Сава, Тамиш, Морава(Србија), Млава, Тимок, Искар, Олт, Јантра, Лаломита, Спрет и Прут.
Слив реке Дунав обухвата разноврсне облике живота. Само у аустријском делу слива Дунава постоји око 3.500 биљиних и 40.000 животињских врста.
Младица, названа Дунавски лосос је највећа пастрмолика риба. Дунав је био дом шест врста јесетри, живе као одрасле јединке у Црном мору и мигрирају на мрешћење у Дунаву.
Дунава и његова плавна подручја дом су и јединствене флоре попут плавог павита, храста лужњака, белог локвања, дивље винове лозе...
Дунав протиче кроз следеће градове: Сигмаринген, Улм, Регенсбург, Пасау; Линц и Беч; Братиславу; Београд...
Најлепши део долине Дунава је Ђердап дуг 98 км. Композитна долина Ђердапа састоји се од четири клисуре и три котлине: Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпђин вир, Доњемилановачка котлина, клисура Казан, Оршавска котлина и Сипска клисура. У Ђердапској клисури измерена је највећа дубина Дунава, 90 м.
Канал Рајна - Мајна - Дунав,који се налази у Баварској у Немачкој.Овај канал обезбеђује пловну везу између делте Рајне и делте Дунава у источној Румунији,повезујући Северно море и Атлантски океан са Црним морем.
Међународни дан Дунава обележава се 29.јуна у оквиру иницијативе која је покренута са намером да се успостави сарадња подунавских земаља на очувању његовог водотока. За милионе људи који живе уз ту реку, а и за њу, сваки дан је Дан Дунава, на коме се налазе и четири европске престонице. Како се не би претворио у зону експлоатације и пловни пут за шлепере и туристичке бродове, потребно је очувати и приобаље и речно корито и све оно што чини целину и богатство једног речног екосистема.
Економски,културни и политички значај Дунава најбоље можемо увидети,ако се упознамо са градовима изграђеним на њему.Почевши од Улма и Инголштада у Немачкој,преко Линца и Беча у Аустрији,словачке престонице Братиславе и мађарске Будимпеште,затим Вуковара у Хрватској,Новог Сада и Београда у Србији све до Турну Северина у Румунији,јасно је да су најлепши и најзначајнији градови Средње Европе,подигнути на обалама ове моћне реке.
Долина Дунава је једна од колевки европске цивилизације где је била развијена трговина ,уметност и занати...Докази старих цивилизација пронађени су недалеко од Варне у Бугарској,затим недалеко од Београда код Винче,као и у Лепенском Виру и на многим другим локалитетима уз обале реке.Неки од поменутих локалитета крију трагове насељености старе преко 7.000 година.
Још више је споменика из римског периода будући да је Дунав вековима представљао границу моћног царства.Стари градови и тврђаве попут Сирмијума и Виминацијума (Србија), Девина у Словачкој или Шаренграда у Хрватској, још један су доказ да је Дунав од давнина био жила куцавица европског континента.
Дунав је од изузетног значаја за целу Европу јер Дунав је њена прошлост, садашњост и будућност. Ова моћна река спаја цивилизације.