Kларинет/Техника свирања

Под овим појмом подразумева се уједначен и синхронизован рад даха, језика и прстију (итал. tecnica di dita, енг. finger technique, фран. technique des doigts, нем. Fingertechnik),[1] без икаквог напора и грча приликом свирања кларинета.

Исправно држање прстију је услов за добру технику свирања на кларинету.

Већ је у претходним свескама школе (Учим кларинет I-III)[2] речено да је леп тон основ нашег изражавања и да је добра техника без њега незамислива. Речено је и да превисоко подизање прстију са клапни успорава и кочи технику свирања кларинета. При преласку с тона на тон не смеју се чути нежељени међутонови.

Одсвирани тонови никако не треба да личе на налет необуздане бујице. Сваки од њих мора бити одсвиран свесно, под контролом и концентрацијом.

Зато је потребно свирати у оној брзини у којој се свесно, разумно и свестрано може контролисати сваки појединачно одсвиран тон (његов квалитет, његова ритмичка и интонативна тачност и да међусобно буду регистарски уједначени по боји и јачини).

Све поменуте карактеристике добре технике стичу се и развијају се само ако се свакодневно пажљиво вежба. На тај начин се развија неопходна лична одговорност за сваки одсвирани тон.

Литература уреди

Референце уреди

Види још уреди

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: