Kларинет/Toн
Тон (фр. son, eng. sound)[1] кларинета је учинио овај музички инструмент препознатљивим, јединственим и веома познатим међу инструментима. Не постоји музички инструмент који има тако мрачне и мистериозне дубине, ведри средњи регистар и тако распеване висине.
Одсвирани тонови на кларинету морају бити произведени свесно, под контролом и концентрацијом. Никако не треба да личе на налет необуздане бујице.[2]
Компоненте које су везане за тон кларинета уреди
За тон кларинета значајне су три основне компоненте:
- 1. Проток ваздуха - тон кларинета искључиво зависи од тога шта се дешава на његовом врху, тј. да ли постоји добар и константан ваздушни ток који иде кроз њега?
- 2. Aмбажура - добро постављена.
- 3. Усник и трске - да су компатабилни између себе и са свирачем, тј. да му одговарају. Али, претходно, као што је горе речено, неопходно је да се успостави добар проток ваздуха и добра амбажура.
| Напомена: | Ова три питања су оснона питања која треба себи поставити када покушавате да направите добар тон на кларинету. |
Литература уреди
- Бруно Брун: Школа за кларинет 1. и 2. свеска, Просвета, Београд, 1956.
- Антон Еберст: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
- Антон Еберст: Основна школа за кларинет, Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967.
- Радивој Лазић: Учим кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.
- Бруно Брун: Школа за кларинет 3. свеска, Удружење музичких педагога Србије, Београд, 1975.
Види још уреди
- Kларинет/Делови
- Кларинетиста
- Кларинетска сцена
- Кларинетисти у Србији
- Кларинетска литература у Србији
- Прстореди тонова на кларинету
- Нега и чување кларинета
- Трска за кларинет
- Бруно Брун
- Све о кларинету
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:
Извори уреди
<References>