Увод у ботанику/Глава 2

Грађа биљне ћелије

Биљна ћелија

Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића. Скуп ћелија сличног или истог изгледа, ембрионалног порекла и функције назива се ткиво. Биљна ћелија је посебан тип еукариотских ћелија, присутан код биљака (s.l.), који се карактерише одсуством центрозома и присуством:

• ћелијског зида са спољашње стране ћелијске мембране, који представља својеврсну околоћелијску средину биљној ћелији, а даје јој чврстину и облик;
• великом центрaлном вакуолом, пуном воде и колоида која омогућава одржавање тургоровог притиска и служи као јединствена органела за магацинирање и одигравање метаболичких процеса;
• плазмодезми, пора у ћелијском зиду кроз које су цитоплазме суседних ћелија у континууму;
• пластида;
• глиоксизома код ћелија неких семена.

Морфолошки и функционални типови биљних ћелија

Најједноставнији облик биљне ћелије представљен је паренхимским ћелијама, у којима се одвијају најелементарније метаболичке и репродуктивне функције биљака. Паренхимске ћелије су изодијаметричне, често без секундарног ћелијског зида. Постоји неколико типова паренхимских ћелија, зависно од функције коју врше у биљци:

• ћелије хлоренхима (фотосинтетички паренхим) - ћелије са многобројним хлоропластима, најчешће у листовима и површинским ткивима стабла;
• паренхимске ћелије за магацинирање воде - садрже велике вакуоле са доста воде;
• паренхимске ћелије за магацинирање резервних материја - садрже бројне пластиде и ћелијске инклузије и депозиције;
• паренхимске ћелије сржних, дрвених и кориних зракова - уметнуте између проводних ћелија, служе за магацинирање, али и провођење воде и материја у радијалном правцу.

Прозенхимске ћелије су издужене и најчешће призматичне ћелије, диференцијаније су у односу на паренхимске, а обухватају многобројне типове ћелија:

• епителне ћелије - пљоснате, плочасте ћелије које покривају површину биљке и луче заштитну кутикулу;
• коленхимске ћелије - механичке ћелије са различито задебљалим зидовима;
• склеренхимске ћелије - механичке ћелије, у зрелом функционалном стању мртве;
• трахеиде - проводне ћелије ксилема, поседују задебљале ћелијске зидове, филогенетски старији облик ових ћелија су хидроиде маховина;
• ситасте ћелије - проводне ћелије флоема са многобројним перфорацијама на попречним зидовима које омогућују функционисање;
• ћелије пратилице - помоћне ћелије флоема, омогућују функционисање несамосталних зрелих ситастих ћелија;
• ћелије плуте - ћелије секундарне коре које имају суберинизоване ћелијске зидове.

репродуктивне ћелије код Chara sp.

Меристемске ћелије су посебан тип ћелија, граде примарна (ембрионална и меристемска) ткива, тотипотентне су и од њих настају све остале ћелије.

Репродуктивне ћелије - гамети - сперматозоиди и јајне ћелије, настају редукционим деобама и имају улогу у полном размножавању биљака.